Водич

БЕОЧИН, ЉУПКИ ГРАДИЋ „У ЗАГРЉАЈУ ДУНАВА И ФРУШКЕ ГОРЕ”
Окренут новом веку
С одличним положајем, наслоњен на један од најлепших националних паркова у Србији и на сигурно најмоћнију реку у Европи, у непосредној близини Новог Сада, некада првенствено „град цемента” а данас и град вина, здраве хране, занимљивих културно-туристичких манифестација – Беочин све јасније и све сигурније проналази своје место на туристичкој мапи сопствене земље и ширег региона. У прилог томе, ево неколико фрагмената из публикације „Беочин од срца”, којом Беочинци позивају у госте

На десној обали Дунава и северним падинама Фрушке горе, у средишњем делу покрајине Војводина, на 17 километара од Новог Сада, налази се општина Беочин. Простире се на површини од 183 квадратна километра. Иако географски у Срему, административно је у Јужнобачком округу. Има десет насеља и око 17.000 становника.
Моћни и лепи Дунав, близина Националног парка „Фрушка гора”, приоритет дат великим развојним пројектима из области туризма, неки су од битних елемената који чине да Беочин прераста у озбиљан туристички центар.
 
Везе. Беочинска општина има веома повољан положај и добру саобраћајну повезаност (друмски, железнички и речни саобраћај). Кроз њу пролази пут (број 107) који од Новог Сада води до државне границе са Хрватском код Илока. Планирано је да ускоро тај пут буде темељно реконструисан и изграђен модеран гранични прелаз. И нови мост преко Дунава, чија је градња планирана, додатно ће побољшати друмску везу Беочина са Новим Садом, главним градом покрајине.

Шуме. Велики потенцијал општине Беочин представљају шуме. Од близу 8.000 хектара, на колико се укупно простиру, нешто преко 6.500 хектара беочинских шума је на подручју Националног парка „Фрушка гора”.  Њима се газдује у складу са прописаним режимима првог, другог и трећег степена заштите. Значајни су геолошки и геоморфолошки шумски локалитети у њима, као и станишта ретких биљних и животињских врста, угрожених врста птица, групације стабала и појединачни примерци, парк манастира Беочин...

Споменици културе. Два од седамнаест чувених фрушкогорских манастира налазе се у беочинској општини. Манастир Беочин, са Црквом Вазнесења Христовог, у досад сачуваним писаним документима помиње се 1566, а манастир Раковац, извесно, постојао је у XVI веку (према данас расположивим подацима, манастирска црква подигнута је 1563). Уз Стари дворац, саграђен 1898, то су најзначајнији беочински споменици културе. Категорисани су као објекти од изузетног значаја и под заштитом су државе.

Манастир Беочин. Први до данас сачувани поуздан спомен ове светиње је из 1566. Старији део данашње цркве, једнобродна грађевина са апсидом на истоку и плитким певницама, саграђен је од 1732. до 1740. Барокни трем са аркадама и високи звоник дограђени су 1762, док је улаз у цркву, са класицистичким порталом, из 1787. Престоне иконе извео је 1756-1757. Јанко Халкозовић, док су остале дело Димитрија Бачевића и Теодора Крачуна из 1766.

Манастир Раковац. По свој прилици, основао га је крајем XV века Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића, па отуд име манастира. Овде је написан чувени Раковачки рукописни србљак, збирка служби српским светитељима. Овде је сахрањен митрополит Вићентије Јовановић, који је саградио звоник уз цркву. Манастир је тешко пострадао током Другог светског рата, од стране хрватске војске, када је спаљен и иконостас из 1763 (рад Василија Остојића).

Бели мајдан. Занимљива пећина, једна од туристичких атракција беочинске општине. Некада је то био велики коп из којег је вађен камен, по свој прилици за оближњи манастир Раковац. Ширина улаза је око десет метара, у дубину се простире далеко више, а висина дворане је до четири метра.

Стари дворац. Некада власништво породице Шпицер, сувласника „Беочинске фабрике цемента”, саграђен је 1890-1892. по пројекту Имреа Стендала. Иако данас сасвим запуштен, још у себи садржи обрисе првобитне лепоте и отмености. И чека на праву обнову и оживљавање.